Normalni ljudi: Merijen Šeridan i Konel Voldron kao junaci našeg doba

Uvek sam uz dozu bojazni iščekivala ekranizacije knjiga koje su me emotivno razbucale. Da, emotivno razbucale je odgovarajuća konstrukcija kada je reč o nagrađivanoj knjizi Normalni ljudi irske književnice Sali Runi. Mada, ovo je jedan od retkih slučajeva da me je TV ekranizacija romana zainteresovala da isti pročitam.

S obzrom na količinu medijske prašine koja je pratila objavljivanje sada već popularne serije, nisam ni bila svesna pravca u kom će se kretati moja recepcija, a uzevši u obzir i okolnost da roman tada nisam pročitala, nisam ni znala šta bih, za razliku od nekoga ko je prethodno pročitao knjigu, pa tek onda gledao seriju, trebalo da očekujem, osim pompezno najavljenih scena seksa u trajanju od 41 minuta. Da, neko je bio dovoljno dokon da meri štopericom te scene u 12 epizoda, a da, pri tom, ne pomene daleko važnije teme i probleme kojima se roman i serija bave. Pokušala sam da gledanju pristupim bez predrasuda, plašeći se da su mediji svrstali seriju, a time i književni predložak u lako i stereotipno erotsko štivo. Seriju sam odgledala za dva dana, a nakon toga i roman pročitala u istom vremenskom intervalu, ne pokajavši se nijednog momenta što sam ovom naslovu dala šansu.

Na prvi pogled, posve uobičajena priča – mladić i devojka otpočinju strasnu i tajnu romansu, ali se istovremeno suočavaju sa problemima klase, novca, moći, depresije, (samo)spoznaje i komunikacije. Merijen Šeridan i Konel Voldron, junake našeg doba, na televizijskim ekranima oživljavaju glumci Dejzi Edgar Džouns i Pol Meskal. Već tokom gledanja prve epizode nemoguće je ne zapaziti fizički izgled junaka: Merijen i Konel, tj. glumci koji tumače ove likove, izgledaju zapanjujuće prirodno i neizveštačeno, pa sam stekla utisak da te likove mogu sresti na ulici ili u svom susedstvu. Moram napomenuti, pravo osveženje u moru izoperisanih i degutantno prekrojenih TV lica. Kada sam poslednji put u nekom filmu ili seriji videla da glavni glumac ima devijaciju nosa? Ne mogu odgovorno da tvrdim, ali sigurno da nisam godinama unazad. Stoga su ovi likovi prijemčljiviji gledaocu jer ne nude nadrealne standarde lepote: zaista izgledaju kao normalni ljudi.

Serija, kao i literarni predložak, prati odnos Merijen i Konela u periodu od januara 2011. do februara 2015. godine. Uostalom, i poglavlja u knjizi su datirana. Žive u malom mestu Karikliju u Irskoj, pohađaju istu srednju školu, ali ono što ih razdvaja je klasna razlika: „Njih dvoje su se u

školi držali kao da se ne poznaju. Svi su znali da Merijen živi u velikoj beloj kući sa tremom i privatnim parking mestom i da Konelova majka radi kao čistačica, ali niko nije imao pojma da su te dve činjenice u posebnoj vezi.”1 Ona je dete iz bogate advokatske porodice, dok njegova samohrana majka Lorejn radi kao čistačica za njih. Jedino što im je zajedničko je odsustvo očinske figure: njen je otac preminuo kad je imala 13 godina, a on svog nije ni upoznao. Takođe, kapitalizam utiče na međuljudske odnose, oblikuje i uslovljava društvenu hijerarhiju: „Svi se prave da ne vide da je njihov društveni život uređen hijerarhijski, tako da su neki na vrhu, neki se migolje u sredini, a neki su dole na dnu.” 2 Na više mesta u tekstu se ističe različita finansijska pozicija glavnih junaka, kao kad Konel odvede Merijen u napuštenu zgradu i komentariše da je šteta što tu niko ne živi jer je taj prostor veći od onoga u kom on stanuje. Naravno, taj momenat je najuočljiviji u različitim motivima apliciranja za studentsku stipendiju: dok je za Merijen stipendija samo potvrda njene superiorne inteligencije, za Konela ona predstavlja zagarantovanu materijalnu zbrinutost i mogućnost da putuje Evropom i da provede popodne u Beču razgledajući Vermerovu Alegoriju slikarstva: „To je taj novac, supstanca koja život čini stvarnim. U tome postoji nešto krajnje pokvareno i seksi.”3 U kapitalističkom svetu sve je predmet trgovine: proizvodi, usluge, ljudsko telo, pa i umetnost, što smanjuje njenu moć da menja društvo ili da ukaže na nejednakosti: „Čak i kad je pisac u stvarnosti dobar čovek, čak i kad su njegove knjige pune oštroumnih uvida, sve knjige u krajnjoj instanci predstavljaju statusne simbole i proizvode na tržištu, a svi pisci učestvuju više ili manje u ovoj tržišnoj proizvodnji. Po svoj prilici, to je način na koji se u privredi stvara novac. Takva kakva je bila na ovim književnim promocijama i javnim čitanjima, književnost nije imala nikakav potencijal za bilo kakav otpor i progres.”4

Bez obzira na materijalne razlike, između junaka se razvija bliskost: „Kad god je razgovarao s Merijen, Konel je imao utisak da su njih dvoje upućeni u neku tajnu. Mogao je sve da joj kaže, čak i bizarnosti, znajući da ona to nikome neće preneti. Kad je bio nasamo s njom, imao je osećaj kao da je iskoračio iz normalnog života i da su se za njim zatvorila vrata. On nije zazirao od nje, ona je prilično opuštena osoba, ali je ipak strepeo kada je u njenom prisustvu jer se tad ponašao nekako čudno, izgovarao je reči koje inače nikada ne bi izgovorio.”5 Konel, kao neko čiju ličnost

1 Sali Runi: Normalni ljudi, Geopoetika, Beograd, 2019, str. 10 2 Isto, str. 34
3 Isto, str. 152
4 Isto, str. 207-208

5 Isto, str. 14

određuje tuđe mišljenje, insistira na tome da njihova veza bude tajna, misleći kako će drugima u tom malom mestu biti čudno što su njih dvoje zajedno. Merijen, pristaje na njegove uslove, mada će kasnije priznati da je to bilo ponižavajuće. Ne, nije ovo romantizovana srednjoškolska priča o popularnom dečku koji se zaljubljuje u autsajderku. U Normalnim ljudima pratimo razvoj odnosa junaka od srednje škole i tokom studiranja na fakultetu Triniti u Dablinu. Dakle, njih dvoje najznačajnije godine svojih života, kada se formiraju i sazrevaju kao ličnosti, provode zajedno. Premda Merijen ne žudi za tim da bude popularna, duboko oseća da nešto sa njom nije u redu i da odbija ljude od sebe, da nije vredna i dostojna nečije ljubavi. Ovakva osećanja glavne junakinje postaju razumljivija kada se otkrije čitava istorija porodičnog nasilja kome je od malena bila izložena. Svakako, način na koji je pojedinac tretiran u detinjstvu umnogome utiče na buduće odnose, izražavanje emocija i sposobnost pružanja, ali i primanja ljubavi, a sa tog stanovišta moguće je rasvetliti Marijenine mazohističke porive. U suštini, oboje se bore sa kompleksima i nesigurnošću: Merijen zbog fizičkog izgleda, a Konel zbog socijalnog statusa.

Jedna od tema koju ovo delo problematizuje jeste mogućnost iskrene komunikacije u kapitalističkom svetu. Ironično, iako su junacima dostupni mobilni telefoni, kao i sijaset društvenih mreža za dopisivanje, primetno je da dolazi do zastoja u komunikaciji, nesporazuma, semantičke razlike između izgovorenog, prećutanog, nagoveštenog i napisanog. Naravno, to je najprimetnije u retrospektivnim epizodama, kada se pripovedač približava njihovim tačkama gledišta i opisuje kako su se Merijen i Konel osećali nakon raskida i šta je dovelo do toga. Pišem raskid, mada nisam sigurna da li je to adekvatna reč, budući da Konel odnos sa Merijen ne naziva vezom, a ni nju svojom devojkom, te njihov odnos godinama ostaje nedefinisan, tipično za generaciju milenijalaca, kojoj autorka romana, kao i autorka ovih redova, pripadaju. Ipak, ne može se reći da su jedno drugom ništa. Možda prijateljski ljubavnici? Uprkos prekidima i problemima, njih dvoje ostaju prijatelji, rešavajući vremenom nesporazume i istovremeno shvatajući da se u komunikaciji ništa ne podrazumeva, uvek postoji potreba za dodatnim objašnjavanjem i razumevanjem. Njihovi dijalozi su uverljivi, realistični, kao čitalac stekla sam utisak da prisustvujem izgovaranju tih reči. Još jedna izuzetnost tih dijaloga krije se u neusiljenosti, čak i kada junaci izgovaraju neprijatnosti ili diskutuju o bolnim temama bez zadrške nasuprot ispraznim rečima prisutnim u svakodnevnom verbalnom opštenju: „Profesionalni zdravstveni radnici uvek koriste te dezinfikovane reči, apotekarski čiste, fraze

značenjski prazne, lišene svake konotacije, bespolne.”6 U kontrastu sa njihovomkonverzacijom je komunikacija njihovih tela i otkrivanje seksualnosti: junaci se u trenucima telesnog spajanja savršeno fizički uklapaju, upotpunjuju i razumeju: „Svojim usnama dotakao je njenu kožu. Osećala se uzvišeno, kao da je njeno telo svetilište.”7 Ispostaviće se da ovaj odnos nije samo kompleksan, već i te kako transformativan, budući da svojim intenzitetom modifikuje i određuje njihove ličnosti, što potvrđuje unutrašnji monolog Merijen Šeridan: „Većina ljudi proživi život, pomislila je Merijen, a da se nikad ne osete ovako bliski ni sa kim.”8 Istovremeno, autorka precizno, pronicljivo i istančano opisuje krucijalne momente emotivnih i misaonih procesa time što se izjava ljubavi izjednačava sa početkom života: „Za nju će ovo zauvek ostati strahovito intenzivan trenutak, čak i kad ga se bude samo sećala, bila je toga svesna čak i sad, dok se to događa. Nikada nije za sebe mislila da može biti voljena. Sada, međutim, pred njom je stajao neki novi život a ovo je bio tek početak toga života, i jednoga dana, kad bude prošlo mnogo godina, ona će ovaj trenutak pamtiti i reći: Da, to je bilo tad, moj život počeo je tad.”9

Lepota pripovedanja Sali Runi, između ostalog, krije se u smelim, neobičnim poređenjima: „Lice joj izgleda kao ekran nekog elektonskog aparata, na kojem su oči poput kursora koji trepće.”10; „Kroz prozor iznad sudopere video se delić neba, plavog kao farmerke.”11; „Izgledala je kao remek-delo sakralne umetnosti. „Spoljašnji svet izgledao je poput nedovoljno izoštrene slike sa starinskog te-ve ekrana.”12: „Našla se napolju, na ulici, gde joj je pri svakom izdahu na usta izlazila para, dok je sneg i dalje padao, a svaka pahulja činila joj se kao neka beskrajno sitna pogreška koja se ponavlja unedogled.”13 Iz navedenog se može primetiti kako ovim komparacijama autorka prikazuje svet iz vizure mladog čoveka, kome moderne tehnologije nisu nepoznanica, ali mu ne olakšavaju komunikaciju. Ta perspektiva je oneobičena, neretko svedena na fragmente svakodnevnih impresija, ali invetivno pripovedno modelovanje pokušava da razbijene delove u svesti junaka sklopi u homogenu celinu.

6 Isto, str. 227 7 Isto, str. 93
8 Isto, str. 41
9 Isto, str. 47 10 Isto, str. 16 11 Isto, str. 94 12 Isto, str. 176 13 Isto, str. 187

U seriji je akcenat dosledno bio na odnosu Merijen i Konela i rekla bih da su glumci dobro izneli likove i dočarali širok dijapazon emocija: od zbunjenosti, očaja, zaljubljenosti, depresivnosti i (samo)razumevanja. Facijalnom ekspresijom su efektno dočarali momente zbunjenosti i iznenađenja. S tim u vezi bih naročito istakla scenu susreta u supermarketu, pošto je u pitanju pomalo bizarna situacija kad iznenada naletiš na bivšeg ili bivšu. Muzika je brižljivo birana kako bi emocije glavnih aktera prenela gledaocima, što obrada Love will tear us apart uspeva u sceni kada Konel i Merijen gledaju Dišanov akt Tužan mladić u vozu. Sali Runi je bila saradnik na pisanju scenarija, što je zasigurno doprinelo tome da idejna srž književnog dela bude na odgovarajući način prisutna u drugom mediju. Osim toga, primetno je da se vodilo računa i o bitnim detaljima, npr. prikaz Konelovih iznošenih belih patika u krupnom planu. Što se tiče eksplicitnih scena, u njima ne nalazim ni trunku skarednog ili pornografskog, a s obzirom na njihovu dominantnu zastupljenost u knjizi, imaju funkciju otkrivanja telesnosti i stvaranja intimnosti. Nije li i vođenje ljubavi jedan od načina sporazumevanja?

Odsustvo (ne)očekivanog srećnog kraja je samo još jedan pokazatelj da ovo nije stereotipna ljubavna priča. Ovim minus-postupkom autorka dopušta da i kraj bude u skladu sa načinom komunikacije protagonista, nedefinisan, otvoren za nove mogućnosti i životne neizvesnosti, uz spoznaju i zahvalnost da ljudi stvarno mogu da promene jedni druge nabolje, što je u vezi sa citatom Džorža Eliota koji uzima kao moto romana. Za mene kao čitaoca i gledaoca ovakav završetak učvršćuje poziciju autentičnog pripovednog glasa Sali Runi, u kom je objedinjeno inteligentno, ironično, britko, ali i lično i emotivno.

Literatura:
Runi, Sali. Normalni ljudi. Beograd: Geopoetika izdavaštvo, 2019.

Mademoiselle Dada

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Related Posts

Begin typing your search term above and press enter to search. Press ESC to cancel.

Back To Top